Vojna vozila ili stečaj


Da li će Srbija dobiti konzorcijum za remont i proizvodnju vozila za potrebe Vojske Srbije i izvoz, a koji bi, kao što je naš list već najavljivao, činili delovi Zastave kamiona, FAP-a iz Priboja i kruševačkog „14. oktobra“ (eventualno i Goše iz Smederevske Palanke), znaće se uskoro.

Najverovatnije krajem ovog ili početkom narednog meseca, kada bi, prema važećim zakonskim odredbama i odluci Vlade Srbije, konačno trebalo da bude rešen status preostalih društvenih i 17 nekadašnjih preduzeća u restrukturiranju koja su, zbog strateškog značaja za domaću privredu, bila zaštićena od potraživanja poverilaca.

Većina tih preduzeća, među kojima su upravo Zastava i FAP, još krajem prošle godine su ostala bez te zaštite, ali se menadžmenti i zaposleni u ove dve, kao i još nekim strateškim srpskim fabrikama (Kablovima iz Jagodine, na primer), nadaju da nakon 31. juna neće otići u stečaj. Radnicima FAP-a je, prema informacijama iz tog preduzeća, nedavno u Ministarstvu privrede obećano da će deo fabrike biti transformisan u vojnotehnički zavod za remont i proizvodnju vojnih vozila, u kojem bi bilo angažovano oko 600 zaposlenih. Pribojski trudbenici, zarad svake eventualnosti, poslednjih dana poručuju Vladi da će, ukoliko ovo obećanje ne bude ispunjeno, početkom juna da zauzmu zgradu SO Priboj i u njoj započnu štrajk glađu.

Menadžment Grupe zastava vozila juče iza podneva je, saznaje naš list, ponovo razgovarao sa nadležnima u Vladi o izdvajanju zdravog dela Zastave kamiona za proizvodnju ili učešće u proizvodnji vojnih vozila. Ideja je da se u tom delu Kamiona, koji bi bio „očišćen“ od dugova prema državi zaposlenima, dobavljačima i bankama, formira novo državno preduzeće sa oko 130 zaposlenih. Ono bi, prema reaktiviranoj inicijativi o učešću više domaćih fabrika u remontu i proizvodnji vojnih vozila za potrebe VS, ali i za izvoz, ušlo u sastav pominjanog konzorcijuma. Nadležna ministarstva su se načelno već saglasila sa idejom o očuvanju dela Zastave kamiona, ali se očekuje da Vlada Srbija donese odgovarajući zaključak s tim u vezi. U Zastavinoj fabrici kamiona je, inače, započeto osvajanje proizvodnje neborbenih vojnih vozila, čiji prototipovi su predstavljeni ne samo Ministarstvu odbrane i VS, nego i javnosti.

Kruševački „14. oktobar“ već duže je u stečaju, ali deo te fabrike i dalje radi, i oko 200 radnika, prema informacijama našeg lista, već duže proizvodi artiljerijske projektile za Vojsku Srbije. U tom nekadašnjem kruševačkom gigantu koji je proizvodio i tešku mehanizaciju, početkom 90-ih bila je planirana proizvodnja tenka koji je trebalo da pravi prema dokumentaciji „prenetoj“ iz Slavonskog Broda, odnosno iz tamošnje fabrike „Đuro Đaković“, u kojoj je, krajem 80-ih, sklapan prvi jugoslovenski tenk M 84.

Sve tri fabrike koje bi trebalo da čine konzorcijum za remont i proizvodnju vojnih vozila imaju, dakle, bogato iskustvo u delatnosti kojom bi trebalo da se bave. Na potezu je Vlada Srbije, odnosno novi kabinet Aleksandra Vučića koji treba da donese odluku da li je Srbiji potrebna proizvodnja vojnih vozila. Zoran Radovanović

Vojni točkaši svetski trend

– Od početka 90-ih naovamo, u svetu se intenzivno razvija proizvodnja pešadijskih vojnih vozila na točkovima, dimenzija 8×8 ili 6×6 metara. Reč je o vozilima za patroliranje i brze intervencije, koja su, tvrde poznavaoci ove problematike, neretko efikasniji od tenkova.

Izvor: Danas

Advertisements

One response to “Vojna vozila ili stečaj

  1. VUCICU ,, covece FAP , moze da rzdi , samo za vijsku , komunalno , vatrogasno , gradjevinsko VOZILO , svetske klase i opet da bude GIGANT I SIRE OD bALKANA ,, razmislite o ovom predlogu ,, ne okrecite glavu od FAP-a……

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s