Malinari traže pomoć vlasti


Priboj, Prijepolje – Sneg koji je u noći između nedelje i ponedeljka padao u višim predelima jugozapadne Srbije, naneo je veliku štetu malinarima.Jak pljusak i olujni vetar koji su u nedelju popodne zahvatili prijepoljsku opštinu prerasli su u pravu mećavu koja je pogodila brdska i planinska sela, koja su u ponedeljak bila suočena sa visinom snega kakve gotovo da nije bilo cele protekle zime. To je bio alarm za uzbunu u gotovo svakom domaćinstvu ove opštine koja je privredni potencijal usmerila pre svega ka gajenju malina i proširivanju zasada, što je poslednjih nekoliko godina dalo odlične rezultete. Već dan kasnije, nekoliko stotina malinara iz sela koja su najviše pogođena snežnim nevremenom, okupilo se pred zgradom opštinske uprave, kako bi lokalnu vlast upoznali sa štetom u svojim zasadima.

Šteta je stoprocentna u nekim malinjacima koji su posađeni na plantažama iznad 800 metara nadmorske visine, a u drugim se procenjuje da je veća od 50 posto. Sneg je, kažu stručnjaci, pao u najgore vreme i uništio mlade izdanke. U celoj priči koja, barem tako izgleda u ovom trenutku, poprima tragične razmere, najveći zajednički problem malinara je poslovna politika osiguravajućih kuća koje priznaju samo štetu nastalu na plodu, ali ne i stablu maline. Okupljeni malinari tražili su urgiranje nadležnih da osiguravajuće kuće promene svoju politiku i omoguće osiguravanje zasada i od snega. Zato malinari od lokalne samouprave očekuju da u saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu utiče na bolju zaštitu proizvođača kako bi bile sprečene drastične posledice po one koji su veliki kapital uložili u zasade maline od kojih, po svemu sudeći, neće mnogo ostati ove godine. Naime, pojedini malinjaci imaju i po 15 i više hiljada sadnica, vlasnici su računali da ove godine berba donese i 13 tona ploda. Bilo je i pretnji da će, ukoliko izostane razumevanje, malinari traktorima blokirati ulice u gradu. U selu Hrta gde je prošle godine posadjeno više od milion stabala maline, stradalo je, po rečima malinara iz tog kraja, 90 posto malinjaka.

Grupu malinara primio je predsednik opštine Prijepolje Emir Hašimbegović, koji je istakao da će lokalna samouprava učiniti sve kako bi bila pružena pomoć ljudima čiji su malinjaci pretrpeli štetu, ali pre toga potrebno je od Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva zatražiti proglašenje elementarne nepogode. Sve što je Hašimbegović mogao u ovom trenutku obećati je da će lokalna samouprava uputiti zahtev da se proglasi elementarna nepogoda na području dela opštine gde je pričinjena šteta.

-Od Vlade Republike Srbije očekujemo razumevanje, jer jedino proglašavanjem elementarne nepogode možemo se baviti visinom i nadoknadom pričinjene štete i na taj način pomoći ljudima i ublažiti posledice, kazao je Emir Hašimbegović. Rukovodilac Službe za poljoprivredu Opštinske uprave, inženjer agronomije Ifet Hamzić odmah je uputio savet malinarima naglasivši da pravilno i stručno sprovođenje daljih aktivnosti može u mnogome umanjiti štetu koju je sneg pričinio malinjacima.

-Potrebno je staviti bočne naslone koji će pridržavati oštećene grane, što će omogućiti njihovu barem delimičnu regeneraciju. Takođe treba nastaviti sa zaštitom biljaka, uz korišćenje adekvatnih preparata kako bi došlo do dezinfekcije. Pri tome je neophodno da se postupa u skladu sa stručnim preporukama kako ne bi došlo do nekontrolisanog doziranja, kazao je Hamzić. U opštini Prijepolje pod zasadom maline nalazi se oko 500 hektara, pola od toga zasađeno je upravo na nadomorskoj visini od 700 metara, što znači da je oko 250 hektara malinjaka pretrpelo štetu pod naletom snežnih padavina u maju.

Što zbog generalno nepovoljne ekonomske situacije u Priboju, što zbog velikog broja radnika FAP koji će verovatno ove godine ostati bez posla, u pribojskim selima nikada nije bilo više zasada maline kao ove godine. Zasadi se uglavnom nalaze u planinskim selima, preko 500 metara nadmorske visine, gde malina inače najbolje uspeva, a to je upravo područje koje je u ponedeljak osvanulo pod vlažnim i teškim snegom. Štete na zasadima su takve da će biti dobro ako ostane jedna trećina planiranog roda, pa su malinari, od kojih su neki i pozajmili novac ili uzeli kredite, očajni.

– Imamo oko 2500 stabala maline i ove godine smo očekivali prvi rod. To nam je osnovni izvor prihoda u domaćinstvu jer ni ja ni muž nismo stalno zaposleni, pa smo se potrudili , ali gotovo da ništa neće ostati, kaže Ivana Bjelović koja sa svojim domaćinstvom obrađuje maline u selu Lunići, iznad Priboja. Ona još kaže da nije prvi put da se maline lome pod teretom snega i mraza. I pribojski malinari se žale da od osiguravajućih društava ne mogu da očekuju pomoć, jer je polisama osiguran plod, ne i biljka. Opština Priboj je formirala Komisiju za procenu štete, kojoj građani mogu podneti zahtev za procenu nastale štete. „Komisija će po zahtevu izlaziti na lice mesta i procenjenu štetu ili makar njen deo, pokušati da nadoknadi u saradnji sa nadležnim ministarstvima, kojima će se obratiti“, kaže Boris Mrdović pravnik opštinske uprave u radu komisije.

Izvor: Danas

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s