Slobodne zone novi džoker srpskog izvoza


Svaki peti proizvod koji prodamo svetu je sa teritorije na kojoj proizvođači povlašćeno posluju. Zarada lane veća od dve milijarde evra. Zapošljavaju 22.000 ljudi

slobodna_zona

GOTOVO svaki peti proizvod koji je tokom prošle godine prodat van granica Srbije napravljen je u nekoj od 14 slobodnih zona. Roba koja je prodata na svetskoj pijaci koštala je više od dve milijarde evra. Ove godine nije planirano otvaranje novih zona, osim Bariča, koji je deo Slobodne zone „Beograd“. Nadležni najavljuju da će se i većina postojećih zona proširiti, dolaskom novih ulagača.

U Ministarstvu finansija ove godine u njima očekuju investicije od oko 140 miliona evra. U protekle dve godine posao je u njima pronašlo 7.579 ljudi, a ukupno u njima radi 22.158 radnika.

  • U ovom momentu nije u planu otvaranje novih slobodnih zona, ali jeste proširenje slobodnih zona „Novi Sad“, „Šabac“, „Smederevo“, „Svilajnac“, „Pirot“ i „Priboj“ – najavljuje Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone.

  • Početkom jula očekuje se početak rada Slobodne zone „Beograd“ na lokaciji u Bariču, na kojoj kompanija „MEI TA Industrial Co“ treba da započne izgradnju svog proizvodnog pogona.

Najveće prednosti poslovanja u slobodnim zonama su oslobađanje plaćanja carine i poreza na dodatu vrednost na repromaterijal i opremu, kao i na potrošnju energenata.

  • Ako posmatramo najznačajnije pokazatelje kao što su vrednost proizvodnje i izvoza, kao i broj zaposlenih, najuspešnije su „Pirot“, „FAS Slobodna zona“ i „Subotica“ – navodi Ristić. – Imajući u vidu geografski položaj, raspoloživost grinfild kapaciteta kao i odnos lokalne samouprave prema slobodnoj zoni i njenom daljem razvoju, najveći potencijal imaju zone „Smederevo“ i „Šabac“.

Slobodna zona „Pirot“ važi za jednu od najuspešnijih, jer postiže najbolje rezultate. Imaju 18 proizvodnih kompanija u kojima radi oko 5.500 ljudi.

  • Osim što nudimo povlastice kao i svi ostali, kod nas su investitori oslobođeni i lokalnih poreza, a naša zona im nudi i kompletan i jeftin set servisa usluga – priča Dragan Kostić, direktor Slobdone zone „Pirot“. – To je moderan koncept, a na ovim poslovima je kod nas angažovano oko 50 ljudi. Mi smo na neki način i špediter, organizujemo transport, imamo naše magacine… Taj koncept je zaslužan što smo već tri godine svrstani među 50 najboljih zona na svetu. Da bismo privukli nove investicije trebalo bi da država uvede dodatne poreske olakšice, da nam ulagači ne bi odlazili u Makedoniju. Jer, komšije nude bolje uslove, pošto su kod njih oni koji posluju u slobodnim zonama oslobođeni svih poreza.

Kostić otkriva i da je osmišljen poseban program za razvoj malih i srednjih preduzeća, kojih trenutno ima 15, a u proseku zapošljavaju oko 50 radnika. Planiraju i proširenje zone na novoj lokaciji.

Jasna Avramović, gradonačelnica Smedereva, ističe da je neuređeno parče zemlje zaraslo u korov u protekle tri godine pretvoreno u slobodnu zonu, koja se najbrže razvija u Srbiji. Danas je to, kako kaže, jedan od najlepših industrijskih parkova za koji su strani investitori izuzetno zainteresovani.

  • U oktobru 2013. potpisali smo memorandum sa finskom kompanijom PKC i to je bio početak ubrzanog razvoja – objašnjava Avramovićeva. – Odlučili smo se da kao grad podignemo kredit za izgradnju hale koju ćemo izdavati finskom investitoru. Ideja je bila da kroz zakup, investicija sama otplaćuje kredit. Uz to, zbog povraćaja PDV, ostalo nam je novca za izgradnju još jedne hale, u kojoj je danas fabrika ribe „Servfud“. Drugi korak je bila odluka Vlade da 37 hektara, koji su bili u sastavu Železare, vrati gradu kao pravo javne svojine.

Slobodna zona u Smederevu se prostore na oko 140 hektara, ima mrežu novih saobraćajnica, komunalnu, elektroenergetsku i energetsku infrastrukturu. Avramovićeva navodi da su blizina Beograda, Dunav, Koridor 10 i razvijena mreža saobraćajnica prednosti smederevskog industrijskog parka.

  • Samo u prošloj godini više od 2.500 Smederevaca našlo je posao – priča gradonačelnica. – Pregovaramo sa još nekoliko velikih investitora koji bi, ako sve bude teklo po planu, uskoro trebalo da počnu da posluju u našem industrijskom parku.

KAKO MAME INVESTITORE

UVOĐENjE dodatnih fiskalnih podsticaja doprinelo bi da se broj investitora u slobodnim zonama poveća – smatra Milan Ristić. – Oslobađanje ili umanjenje stope poreza na dobit korisnicima slobodne zone koji se bave proizvodnjom, doprinelo bi povećanju broja proizvodnih korisnika u zonama, novim investicijama, rastu izvoza i rastu broja zaposlenih.

NAJVIŠE ITALIJANA

MEĐU stranim investitorima koji posluju u 14 slobodnih zona najviše ih je došlo iz Italije. Među njima su „Geoks“, koji posluje u Vranju, „Vorpachel“ je u Šapcu, a „Rosa Katana“ i „Karboteks“ u Smederevu.

Novosti

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s